Zagađivanje vode, zaštita i postupci prečišćavanja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Srednja saobraćajna i elekotro škola

SADRŽAJ
1. Uvod 3
2. Uticaj drumskog saobraćaja na zagađenje životne sredine 4
3. Zagađivanje vode 6
3.1 Izvori zagađenja 6
3.2 Posledice zagađivanja 7
3.3 Mere zaštite vode 8
4. PROČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 11
4.1 SVOJSTVA OTPADNIH VODA 11
4.2 VRSTE PROČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA 13
5. Zaključak 14
Literatura 15
1. Uvod
Veliki porast svetskog stanovništva tokom 20-tog veka uz neprestano smanjivanje raspoloživih rezervi prirodnih resursa i životnog prostora uz istovremeno ugrožavanje ekoloških faktora životne sredine (povećanje koncetracije zagadjujućih supstanci u vazduhu vodi i zemljištu) ukazali su na potrebu korenite promene odnosa čovečanstva prema faktorima životne sredine.
U prevazilaženju sve većeg nesklada izmedju opredeljenja za zdraviju životnu sredinu i potrbe budućeg ekonomskog rasta uvodjenje i otelotvorenje koncepta održivog razvoja predstavlja zaokret modernog društva i jedino ispravno rešenje. Održivi razvoj je kvalitativan rast tj. socioekonomski i kulturni razvoj koji je uskladjen sa uslovima ograničenjem i kapacitetom životne sredine (racionalnost) i koji treba da se odvija na način da se budućim generacijama ne pogoršavaju uslovi opstanka. Ovaj koncept je usvojila Evropska unija 1990. godine, a dve godine kasnije to su učinile i Ujedinjene Nacije. Ovaj zaokret u pogledu odnosa prema zivotnoj sredini je dobrim delom zasluga ekologije.
Savremena definicija ekologije naglašava da je to nauka koja proučava rešenja koja su živa bića relizovala, na različite načine, u vezi sa problemima koje im je spoljašnja sredina postavila i koja su ona morala rešiti kroz svoju evoluciju da bi u tim konkretnim sredinama opstala (Janković 1995). Jednostavno rečeno, ekologija se može odrediti i kao nauka koja izučava mehanizme opstanka živih bića.
Životna sredina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnološkog napretka, razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeñu ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. čovek utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.
Životna sredina se može posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine:
• atmosfera
• hidrosfera
• litosfera
• zemljište
• organizmi
2. Uticaj drumskog saobraćaja na zagađenje životne sredine
Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Problem zagađenja vazduha specifičnim materijama: ugljen monoksidom, azotdioksidom, ugljovodonicima i česticama poreklom iz izduvnih gasova motora automobila postaje jedan od najbitnijih problema urbanih sredina širom sveta.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]